Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu jer primenjuju razne strategije zahvaljujući kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima. Serijal Neustrašivi ljubimci sa morskih dubina kroz četiri satne epizode vodi nas u nemilosrdni ali očaravjući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope.... Na obalama Zanzibara, svakih 12 sati okean se povuče i do nekolliko stotina metara. Probijajući se kroz mangrove i zapetljanu morsku travu, pratimo nedaće zalutalog mladunčeta kornjače i na ovom putu upoznajemo nesvakidašnje životinjske vrste koje su postale majstori umeća kamuflaže i preživljavanja.  Duž nepreglednih plaža Zanzibara proteže se podvodni lavirint stena, korala i morske trave, naseljen fascinantnim stvorenjima. U ovim tirkiznim vodama, neke vrste nose upečatljive boje, dok druge više vole diskreciju, gotovo savršeno kamuflirane. Na drugom kraju obale, visoko na plaži, sezona je izleganja zelene kornjače iz položenih jaja. Neustrašive i odlučne, ove male heroine moraju što pre stići do otvorenog mora. Ali stvari ne idu uvek prema planu.     Repriza , 06.maj u 00:16 i 08:07.

Kada jedna institucija, kakva je Srpska akademija nauka i umetnosti, proslavlja 175 godina postojanja, obično se prave emisije koje govore o prošlosti, osnivačima prve preteče Društva srpske slovesnosti. Ekipa Dokumentarnog programa RTS, na čelu sa urednikom Aleksandrom Gatalicom, želela je da napravi drugačiju emisiju - o živoj prošlosti, koja svoje plodove daje u sadašnjosti i davaće u budućnosti. Emisija je nazvana po maksimi ruskih avangardista Budućnost je iza nas.... Četvorica akademika odabrani su da predstave generacije mnogih akademika koji su još u devetnaestom veku započeli poslove koji se nastavljaju i danas. Velika dokumentarna emisija RTS Budućnost je iza nas prati tako sudbine Stojana Novakovića, našeg prvog leksikografa, Mihaila Valtrovića, osnivača srpske arheologije, Stevana Stojanovića Mokranjca, prvog melografa, zapisivača narodnih melodija na terenu i Milutina Milankovića, srpskog klimatologa. Urednik i autor emisije: Aleksandar Gatalica, snimatelj: Dragan Stanojković, reditelj: Nenad Krkelić, Redakcija dokumentarnog programa RTS.   Repriza 06.maj u 01:10 i 09:05.

Ostrva Ogasavara su hiljadama kilometara udaljena od kopna. Do njih se dolazi nakon celodnevne plovidbe feribotom, koji jednom nedeljno polazi iz Tokija. Arhipelag čini više od trideset ostrva različite veličine.... Klima na ovim suptropskim ostrvima je blaga tokom čitave godine. Tri stotine biljnih vrsta krase ova ostrva osobene prirode. U skladu sa tim, endemske vrste biljaka i životinja usvojile su neobične karakteristike. Jedna od mnogih raritetnih vrsta je i boninska leteća lisica - vrsta slepog miša. Ona je jedini sisar koji potiče upravo sa ovih ostrva. Repriza , 06.maj u 02:40 i 10:35.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase.... Ova epizoda upoznaje nas sa problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine. Pored monotonije koja odlikuje ovakvu vrstu posla, tu su i učestale povrede i smrtni slučajevi uslovljeni nepažnjom ili tehničkim razlozima. Pored toga, postoji više bolesti koje se vezuju za poslove fabričkih ili rudarskih kompleksa. Primer koji ide korak dalje jeste i taj da sam pojam umora nije bio legitiman sve do početka dvadesetog veka. Pripisivan je lenjosti ili bezvoljnosti. Na kraju puta obespravljenog radnika, za njega ostaju dva izbora: smrt ili štrajk.   Repriza , 06. maj u 03:00 i 10:55.

U prelepom ambijentu kripte Hrama Svetog Save, održan je vaskršnji koncert 9. aprila 2018. godine.... Obeležavajući ovaj veliki hrišćanski praznik, nastupili su Hor Branko iz Niša, Dečji hor Kolibri, Dečji hor RTS-a, Akademski hor Collegium musicum i Hor Beogradski madrigalisti. Brojnim muzičarima na ovom koncertu, pridružio se i glumac Nebojša Dugalić, koji je svojim kazivanjima upotpunio praznični ugođaj. Repriza , 06. maj u 03:55 i 11:50.

Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB. Urednik Spomenka Nedić u deset polusatnih dokumentarnih reportaža predstavlja najznačajnija utvrđenja na RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio našem prostoru.... Druga emisija posvećena je Caričinom gradu, tipičnom ranovizantijskom naselju u blizini Lebana, koje je trajalo manje od jednog veka. Naučna istraživanja ukazuju na mogućnost da je grad zadužbina cara Justinijana, da se nalazio u blizini glavnog antičkog puta za Solun i Carigrad i imao važan strateški položaj, da bi posle slovenskog osvajanja zamro. Repriza , 06. maj u 05:25 i 13:20.

U ovoj epizodi gledaoci će saznati kakva je bila uloga Aleksandra Rankovića u dogovaranju sa Saveznicima završnih operacija za oslobođenje Jugoslavije; sprečavanju pobune Albanaca na KiM krajem 1944; uništavanju kvislinških snaga zarobljenih u Sloveniji i JVuO na Zelengori u maju 1945. godine i hapšenju Drže Mihailovića.... Posebno će biti objašnjena uloga Nikole Kalabića u tome, kao i njegova sudbina posle rata. Biće prikazana akcija Gvardijan kao jedna od najvećih akcija Udbe u kojoj je ubijeno ili uhapšeno 96 ustaških terorista. Zašto je akcija prekinuta kada je pripremano hapšenje Ante Pavelića. Značajan deo ove epizode posvećen je Informbirou i Golom otoku, kao jednoj od najvećih mrlja u radu slžbi bezbednosti. Kakva je uloga Aleksandra Rankovića u vezi s tim. Zašto je Dobrica Ćosić odlazio na Goli otok. Šta je Tito tržio od Rankovića u odnosu na Arsu Jovanovića, Andriju Hebranga i Sretena Žujovića. Glumci:   Nebojša Dugalić , Vaja Dujović , Dragan Vujić Vujke , Hadži Nenad Maričić , Radomir Nikolić , Radoje Čupić   Scenarista: Svetko Kovač, Reditelj: Nedeljko Kovačić     Repriza , 06.maj u 05:55 i 13:50.

Reditelj Jug Đorđević potiče iz umetničke porodice. NJegova majka Radmila Kocevska je glumica ansambla Pozorišta Bora Stanković u Vranju. Sestra Emilija bavi se muzikom, Julija vizuelnom umetnošću. Odrastao je u pozorištu, a počeo da režira kao dečak, u svom dvoroštu. Glumci su bili njegovi vršnjaci, a publika bake iz komšiluka.... Rođen je 1993. godine u Vranju. U rodnom gradu završva osnovnu školu. Srednju umetničku u Americi. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dušana Petrovića i Nikole Jevtića. Radio je kao asistent u Pozorištu na Terazijama na mjuziklu Fantom iz opere u režiji Juga Radivojevića, kao i u beogradskom Narodnom pozorištu Šilerovu Mariju Stjuart u režiji Miloša Lolića. Bio je asistent i Jerneju Lorenciju na autorskom projektu Carstvo nebesko na Bitefu. Prvu profesionalnu režiju predstave Kepler ostvario je sa 24 godine u Pozorištu Bora Stanković u Vranju, po tekstu Tijane Grumić, sa kojom je podelio Specijalnu nagradu za novu pozorišnu osećajnost na Festivalu Joakim Vujić. Ista predstava bila je u selekciji 63. Sterijinog pozorja. Jug sa juga Srbije nema percepciju da je Beograd meka pozorišnog života. Zato sa uspehom režira u Kraljevu, Čačku, Užicu, Somboru, gde brusi neku svoju, novu poetiku. U Vranju, u pozorištu Bora Stanković Nečistu krv radi sa sedam glumica u ulozi Sofke, osvoja brojne nagrade na festivalima, ali i naklonost publike. U Beogradskom dramskom zatim režira Kišne kapi na vrelom kamenju o komleksnim mehanizmima manipulacije i Molijerovog Mizantropa sa ženom u naslovnoj ulozi. Režiji namerno pristupa drugačije od onoga kako su učili na fakultetu, uvek duboko promišljeno, začudno i neočekivano. Voli da krši pravila i smišlja nova. Kaže da je umoran od agresivnog angažovanog pozorišta sa političkom pozadinom i veruje da je priča o tri generacije jedne porodice angažovanija od bilo kog drugog “angažovanog pozorišta”.  Ali se ne libi da govori o nevidljivim društvenim manipulacijama i ljudskim granicama dopuštanja i trpljenja. Veruje da autor u pozorištu mora biti iskren i sebi dosledan, da ne laže sa scene, ni sebe ni publiku, da za svaku režiju treba pronaći formu za publiku obvg vremena i da život piše umetnost, a umentost život. autorka i urednica Olivera Milošević snimatelj Vasko Vasović montaža Jakov Pejov režija Milica Mitrović     Repriza , 06.maj u 06:50 i 14:45.